Rođena sam 26.02.2011. godine u Moskvi, u Rusiji. Tamo sam provela oko jedanaest godina, zatim dve godine u Srbiji, a sada živim u Nemačkoj. Svaki preseljak je postao važan deo mog života i doneo mi je nova iskustva, nove prijatelje i uspomene.
Nakon preseljenja u Srbiju, prvi put sam počela da sviram gitaru i to me je veoma zainteresovalo. Na moju ljubav prema muzici posebno su uticali bend „Nervy“ i Ženja Milkovski. U početku ih nisam često slušala, ali kasnije su njihove pesme skoro svakodnevno počele da se pojavljuju u mom životu. Pesma „Sreća“ bila je ono što je probudilo moju ljubav prema bendu „Nervy“. Htela sam da naučim da sviram na takav način da jednog dana mogu sama da izvodim svoje omiljene pesme. Većinu toga sam naučila sama, ponekad mi je pomagao otac. Prva pesma koju sam naučila na gitari bila je „Rayony-Kvartaly“ benda „Zveri“. Sviranje gitare mi pomaže da se opustim, razmislim i isključim se iz svega. Volim da učim nove pesme i igram ih koliko mogu dobro. Ako bih imala priliku da sviram sa poznatim umetnikom, definitivno bih izabrala „Nervy“ i sa njima izvela pesmu „On the Raves“.
Veoma volim muziku i smatram sebe ljubiteljkom muzike, iako su u mojoj plejlisti najčešće „Nervy“, MILKOVSKYI, „Mimo Vselennoy“ i „Kis-Kis“. Muzika zauzima važan deo mog života i često mi pomaže da popravim raspoloženje.
Pored muzike, ples je bio važan deo mog života. U septembru 2024. godine počela sam da treniram hip-hop. To je bila jedna od najboljih odluka u mom životu, jer sam došla u divnu grupu i upoznala sjajne ljude. Krajem novembra 2024. godine nastupili smo zajedno na takmičenju. Taj dan će uvek ostati u meni, a ja i moji prijatelji se još uvek sećamo toga sa osmehom. Kasnije sam morala da prestanem da plešem zbog preseljenja u Nemačku, ali uspomene na to vreme ostale su veoma tople.
Posebno mi je ostalo u sećanju razdoblje od septembra 2024. do decembra 2025. godine. Tada se dogodilo mnogo važnih stvari: počela sam da plešem, upoznala mnogo ljudi i našla prave prijatelje. Još jedan važan korak bio je mart 2025. godine, kada sam prvi put otišla u nemačku školu i upala u integracioni razred. Tamo sam upoznala svoje bliske drugarice. Najviše su mi se dopali predmeti kuvanje i tehnika. Na času kuvanja učili smo da pravimo različita jela, a na času tehnike radili smo sa drvetom i pravili razne stvari svojim rukama.
U školi mi su najlakše padali strani jezici — engleski i nemački. Ukupno gledano, učenje u Nemačkoj mi je delovalo lakše nego u Rusiji ili Srbiji, pa nisam imala predmete koji su mi stvarali velike poteškoće.
Uvek mi je bilo lako da upoznam nove ljude, zato danas imam mnogo prijatelja i dobrih poznanika. Imam nekoliko krugova prijatelja, i u svakom od njih se veoma dobro osećam i uživam. Najbližu prijateljicu sam upoznala u Srbiji, kada sam tek došla u novu školu. Nismo odmah postale stvarno bliske; bilo je malih svađa i nesporazuma, ali s vremenom smo postale gotovo kao sestre. Već četiri godine smo prijateljice, i veoma cenim našu prijateljstvo.
Sa svojim prijateljima iz Srbije uglavnom pričam preko četa, a sa prijateljima iz Nemačke često izlazimo zajedno i viđamo se svaki dan u školi. Jedna od mojih najzabavnijih uspomena je dan kada smo se sreli kod moje prijateljice kod kuće i igrali Monopoliju uz klasičnu muziku. Mnogo smo se smejali i i dalje se sećamo tog dana.
Najviše cenim kod ljudi otvorenost, taktnost i želju da komuniciraju. Važno mi je da neko bude spreman da održava kontakt, pokazuje inicijativu i ne boji se da priča o sebi. Tada mi je lakše da mu verujem. Svoje prijatelje posebno cenim zato što su tu za mene. Oni mi čine dane svetlijim i pomažu mi da prevazilazim teškoće.
Za mene je prijateljstvo jedan od najvažnijih delova života. Skoro svaki dan pričam sa prijateljima, smejem se, šetam, igram se i provodim vreme s njima. Upravo kroz njih mnogi trenuci postaju zaista srećni.
Tokom godina provedenih u različitim zemljama, shvatila sam da dom nije određeno mesto. Za mene su dom ljudi kod kojih se osećam spokojno, dobro i kao da sam sobom.
